Onlajn multiplayer scena u video igrama prošla je kroz mnogo iteracija, od ranijih dana Halo: Combat Evolved na originalnom Xboxu, preko eksplozije četova u Call of Duty: Modern Warfare 2, do današnjeg dana sa nedavnom premijerom Splatoon 3 na Nintendo Switch konzoli. Ali možda igra koja najviše spaja ljude od svih njih je serijal Super Smash Bros., posebno Melee, koji je objavljen 2001. godine na Nintendo-voj GameCube konzoli. Onda tu imamo kultnu omiljenu igru Power Stone, koja je okrenula filozofiju Smash Bros. na glavu i donela takmičarsko borbenje u 3D prostoru. Kada je Crash Team Rumble prvi put najavljen kao naslov za 4 na 4 timski multiplayer koji se odvija na malim, zatvorenim mapama gde igrači moraju da se bore i na kraju sakupljaju dovoljno Wumpa voća da bi bili proglašeni pobednikom, poređenja su se činila gotovo neizbežna. Ali da li upada u istu zamku u koju upada mnogo drugih naslova? I donosi li dovoljno novih ideja na sto da opravda ovaj hrabar novi pravac za serijal Crash Bandicoot? Pa, saznaćemo.
Razvijen od strane studija Toys for Bob, koji je tim iza najnovijeg platformskog naslova u serijalu pod nazivom Crash Bandicoot 4: It’s About Time, Crash Team Rumble radi nešto malo drugačije i donosi franšizu u svet onlajn multiplayera i sistema napredovanja za publiku koja daleko od toga nije bila uskraćena. Za razliku od nekih multiplayer igara, cilj nije da nokautirate svoje protivnike jednog za drugim i na kraju postanete pobednik. Umesto toga, cilj je da sakupite 2000 Wumpa voća koja mogu biti na mapi, istovremeno pokušavajući da komunicirate sa svoja tri timsko drugara i steknete dovoljno nadogradnji da steknete prednost. To je jednostavan koncept, a developeri su dovoljno promenili formulu da ova igra ne deluje kao da hoda po starim stazama, što je dobra stvar. Međutim, neki iznenađujući propusti uspeli su da se provuku kroz pukotine.
Na primer, veoma je teško ostvariti kontakt sa svojim drugarima u žaru borbe jer imate samo dosadan taster za slanje signala. Dakle, kada vas preplave protivnički igrači, morate se sami braniti jer vam je jedina opcija izuzetno nepouzdana. Uporedimo to sa Splatoonom, koji ima dugmad „Booyah!“ i „This Way!“ na D-padu. Ovo jednostavno rešenje savršeno nadoknađuje nedostatak glasovnog četa na Nintendo Switch konzoli. Možda nije uvek praktično, ali je mnogo bolje od rešenja u Rumbleu, koje je očajnički pokušaj koji na kraju dovodi do izbegljive smrti. Još jedan problem je nedostatak tabele najboljih rezultata ili fer sistema uparivanja.
Na početku igre, ograničeni ste na tri lika: Crash Bandicoot, Tawna i Dingodile. Ovo je dobar način za početak, jer podstiče igrače da igraju satima, neprestano otključavajući stvari i na kraju postanu božanski. Problem je što su prvi sati izuzetno teški, tako da mogu lako odbiti igrače od Crash Team Rumblea ako nisu očekivali takvo grubo buđenje. Pored toga, kada postanete bolji, imate neke pristojne kozmetičke predmete i odaberete svog omiljenog lika – i dalje nailazite na nefer borbe koje su odlučene snažnim pojačanjem u prvih nekoliko minuta. Nadamo se da će ovi problemi biti rešeni u budućem ažuriranju, ali bilo bi lepo da su bili rešeni pre izlaska igre, jer su ostavili gorak ukus u prvih nekoliko sati mog igranja.
Ali Crash Team Rumble je i dalje veoma zabavna igra, čak i sa svim tim negativnostima. Kontrole su veoma dobre, a nivoi izgledaju sjajno na osnovnom PlayStation 4. Svi su tako živopisni i šareni, a Toys for Bob je preneo te lepe vizuale iz prethodne igre, što je veoma cenjeno. Ovi vizuali takođe doprinose igranju jer su veoma lepi i pružaju vizuelnu jasnoću igraču.
Svaka partija je uživanje bez obzira da li pobedite ili izgubite, i tako je haotično, ludo i beskrajno igrivo. Opcija da se igra kauč kooperativno u onlajn režimu takođe bi bila lepa. Ali ova recenzija ne bi bila potpuna da ne spomene sve povratne muzičke numere iz prošlih Crash Bandicoot igara koje možete otključati tokom igranja, neke od kojih mogu biti postavljene kao tema pobede. Otključavate nove stvari tako brzo da se skoro svaka borba oseća kao nagrada, bez obzira da li pobedite ili izgubite. Izgleda da je sistem XP-a maksimalno iskorišćen, što je odlično jer u igri kao što je ova nikada ne želite da prestanete sa otključavanjem stvari, pa je to sjajan izbor od strane developerima. Vreme između partija je takođe veoma kratko, i uprkos kratkim vremenima učitavanja koji se povremeno pojave, gotovo nema vremena čekanja.
Da su problemi sa multiplayerom rešeni pre izlaska, Crash Team Rumble bi bio još bolji nego što je sada. Nažalost, vaši prvi sati sa ovom igrom mogu biti veoma teški, zavisno o vašoj veštini i sreći sa zbunjujućim sistemom uparivanja. Međutim, osnovna igranja je veoma zabavna i toliko ponovljiva da se lako mogu zamisliti sati i sati igranja. Ovo je igra koja će oduševiti kako fanove Crash Bandicoota, tako i ljubitelje kooperativnog multiplayera.