Crash Team Rumble, timski bazirana multiplayer igra u kojoj se četiri igrača nadmeću, verovatno nije ono što su ljudi očekivali nakon uspešnog povratka Bandikota u igri Crash Bandicoot 4: Vreme je. Ali to nije nužno loša stvar. Iako je teško zamisliti veliko tržište za ovu igru koja je više nalik MOBA igri nego novoj Crash Bash igri, ipak je prilično uživati u njoj, pogotovo kada se igra sa prijateljima.
Rumble ima solidan tutorijal koji objašnjava osnove: skupljate Wumpa voće po mapi i nosite ga u svoju bazu kako biste ga sačuvali. Jednostavno je, ali postoji i tim od četiri druge igrače koji pokušavaju isto i stoje vam na putu. Dubina igre dolazi iz sakupljanja artefakata koje možete zameniti za power-upove i aktiviranje (i odbranu) platformi sa draguljima radi dodatnih bonusa, što igri dodaje osnovnu strategiju. Međutim, osnovna pristupačnost je najveća snaga Rumble-a, jer je lako uključiti prijatelja i brzo se zabaviti, umesto da se objašnjava komplikovan sistem provera i ravnoteže.
Nivoi su uglavnom veoma šareni i inspirisani poznatim mestima viđenim u platformerskim igrama. Od kanjona do plaža do zlih skrovišta, postoji lepa raznolikost koja crpi iz snažnog umetničkog stila serijala. Ono što svaki nivo čini interesantnim je da svaki ima različite power-upove. Od mogućnosti da pozovete pojačanja koja čine vaše likove većima, do dovođenja neprijatelja koji napadaju bazu suprotne ekipe, postoji lep balans između ofanzivnih i defanzivnih veština koje daju svakom nivou svoju ličnost. Lako je fokusirati se samo na sakupljanje voća, pa će timovi koji imaju balansiran plan napada i takođe troše svoje artefakte imati prednost.
Većinu mečeva odlučuje strategija na terenu, iako i sastav tima može napraviti ili prekinuti meč. Na primer, tim od četiri Crash Bandicoot-a će biti uništen od strane bolje izbalansiranog tima jer naslovni maskot nema napadačku moć i bolji je u platformingu. Važno je takođe imati lika poput Dingodile-a jer se on uklapa u svoju klasu blokera i može igrati odbranu na protivničkoj bazi. Jedan odličan tim koji se bori protiv nepripremljenog može napraviti ogromnu razliku i čak dovesti do savršene igre, što mi se desilo tokom beta verzije igre.
Crash Team Rumble zaista dolazi do izražaja tokom napetih, konkurentnih mečeva kada su svi ovi faktori uključeni i obe ekipe efikasno koriste svoje sposobnosti. Postizanje pobedničkog rezultata u poslednjoj sekundi ili osveta iritantnom rivalu N. Brio je trenutak kada igra oživljava i dostiže vrhunac. Naravno, idealno je igrati sa grupom od četiri osobe koje stvarno poznajete, ali postoji šarm i u igranju sa nepoznatima – čak i ako je frustrirajuće kada ti nepoznati igrači igraju sebično ili tiho promene ulogu u poslednjem trenutku.
Najveće pitanje za Crash Team Rumble je da li će imati dugotrajnost. Ipak, ovde nema ogromne količine sadržaja. Ima samo nekoliko likova za svaku klasu (većina se takođe mora otključati), i nema mnogo mapa. Čak ni sistem napredovanja nije toliko privlačan, jer većina alternativnih kostima je ružna i lošija od podrazumevanih dizajna.
Međutim, igra je mehanički dobro osmišljena, pa se nadamo da će serveri ostati aktivni dok dobija planiranu podršku nakon lansiranja u vidu dve (a možda i više) sezone. To je svakako nada, ali više multiplayer igara propada nego što opstaje, pa ostaje da se vidi kakva će biti sudbina Crash Team Rumble-a.
Bez obzira na neizvesnu budućnost, Crash Team Rumble je jednostavno, ali zabavno multiplayer iskustvo. Crash i ostali likovi dobro se kontrolišu, a osnovni sistemi su solidni, što znači da ima dovoljno sadržaja čak i ako niste opsesivni fan bandikota koji zna razliku između Aku Aku-a i Uka Uka-e. Međutim, njegova privlačnost ne ide mnogo dalje od toga. Teško je zamisliti da želite da uložite stotine sati u igru, jer jednostavnost koja je čini pristupačnom sprečava je da postigne istinski veličanstvenost. Ipak, ne svaka igra mora postati nova opsesija, a Crash Team Rumble zadovoljava kao još jedan, mada relativno kratak, dodatak vašoj rutini igranja sa prijateljima.