Gledajući sa umetničke strane Crime Boss: Rockay City, glumačka postava izgleda impresivno. A i B-liste poput Kim Basinger, Danny Glover, Chuck Norris i Michael Madsen odvojili su vreme od Cameo-a da pozajme svoje likove – ako ne baš svoj A-game – ovom projektu. Na PC platformi, igra je doživela solidan neuspeh. Da li se bolje kotira na konzolama nove generacije?
Crime Boss: Rockay City je pucačina iz prvog lica očigledno inspirisana igrama poput Payday, Grand Theft Auto i Saint’s Row. Odvija se u izmišljenom gradu na Floridi, a vaš cilj je proširiti svoje kriminalno carstvo, moć i bogatstvo. Borite se protiv rivalnih bandi i preuzimate njihove teritorije. Kradete drogu i nakit od jedne bande i prodajete drugoj, dok branite zone koje ste uspeli da zauzmete. Vaši neprijatelji su prevarantski kriminalni bosovi i narko dileri Rockay Cityja, kao i uvek prisutni šerif Norris, kojeg glumi, pogodili ste, Chuck Norris.
Za svaku misiju, imate priliku da sastavite potpuno generičku ekipu pre nego što krenete da izvršite sledeći zločin sa table misija. Neki zadaci uključuju skriveni pristup, ali većina se završava vatrenim obračunom. Jedna od intrigantnih, ali i dosadnih karakteristika igre je to što je roguelite. Smrt znači ponovno reprodukovanje mnogih video sekvenci i misija, uz ocenu između njih i komentar Chuck Norrisa koji ruši čaroliju igre. Uspesšnost misije znači napredovanje u pasivnim sposobnostima, kao što je bolje zdravlje ili veća šteta.
Prva stvar koju sam primetio kod igre Crime Boss: Rockay City je njeno čudno i seckavo tempiranje. Duzine kraće video sekvence prekidaju akciju, ali ne grade nikakav narativni zamah. Ponekad su blago eksponirane, ali uvek su užasno napisane, koristeći najizlizaniji govor „tvrđeg momka“ i uličnog kriminalca. Pisanje nije loše ili dovoljno samoironično da bude zabavno i kitsch. Ne znam da li su bilo koji od glasova poznatih ličnosti ikada bili u istom studiju za snimanje, ali ne zvuči kao da jesu. Može se čuti bezličan ton „trebam platu i malo popularnosti“ u čitanju tekstova.
Osim očajno prosečne priče i pisanja, borba u igri je neupadljiva. Pucnjava se čini ili smešno lako savladiva ili produžena i izazovna, ali ne zbog veštine igrača već zbog strpljenja. Ne postoji podešavanje težine. Jednostavno, u svemu tome ima vrlo malo kreativnosti, od oružja do okruženja i dizajna misija. Osim Kim Basinger, Danny Glovera i ostalih, sve ovo smo već videli u boljim igrama.
Nisam igrao verziju za PC, ali prema izveštajima, ona je bila pogođena bagovima i tehničkim problemima, neki toliko ozbiljni da su sprečavali napredak u igri. Na PS5, barem, i dalje postoje gomile bagova. Više puta mi se lik zaglavio u scenografiji i iskrvario dok me igra neprestano molila da završim misiju pre nego što se misijski tajmer – i moja igra – završi. Postoje problemi sa veštačkom inteligencijom neprijatelja, nepredvidljivim stopama slika i još mnogo toga. Jasno je da konverzija na konzole nije rešila mnoge probleme verzije za PC.
Za svaku retku dobru ideju, Crime Boss: Rockay City izgleda odlučuje da je potkopa. Mehanički koncept prvog lica sa roguelike elementima u igri fokusiranoj na priču je intrigantan, ali između bagova, bezličnih izvedbi i dosadne akcije, ubitačna ideja je mrtva već na početku.