GUNHEAD je interesantan novi roguelike FPS, smešten u niz napuštenih svemirskih brodova punih zamki, stvorenja i pirata. Razvijen od strane Alientrap-a kao nastavak njihove prethodne igre, Cryptark, GUNHEAD menja formulu iz 2D akcione-strategijske igre u potpuno realizovanu 3D svemirsku pucačinu.
GUNHEAD ima veoma osnovnu, ali duboko interesantnu petlju gejmpleja. Svaki početak podrazumeva izbor meha, pri čemu počinješ sa samo jednim, ali otključavaš ih više kako napreduješ, a svi imaju različite statistike i početne opreme. Dok si u svom brodu, imaš opciju kupovine oružja, što ih dodaje u tvoj inventar i otvara mogućnost pronalaska novih tokom budućih igara. Možeš koristiti do četiri različita oružja istovremeno sa jednom sposobnošću; međutim, možeš imati neograničen (mislim) broj različitih oružja u inventaru, koja mogu biti promenjena u letu. Kretanje je lebdeće, ali veoma responsivno, što je neverovatno. Veoma je slobodno, omogućavajući ti da zaista iskoristiš punih 360 stepeni prostora, što mnoge igre čini da nedostaje. Različita oružja imaju osećaj da zauzimaju različite uloge, ali neka su očigledno bila prejaka, dok su druga delovala preslabo. Balansiranje se čini veoma pomešanim, što je definitivno ubilo mnogo raznolikosti u opremi, zajedno sa nekim korisnim sposobnostima, kao što su teleporteri, koji su, za većinu, bili veoma razočaravajući u poređenju sa nekim drugim (ko bi izabrao teleporter umesto nuklearne bombe?). Nažalost, mnogi neprijatelji su delovali veoma osnovno, a 360 stepeni pokreta omogućavaju neprijateljima da lako priđu tokom haotičnih delova, što je ponekad dovodilo do veoma jeftinih smrti. Priča i likovi su malo jednostavni, deluju osnovno, ali ipak funkcionišu dovoljno dobro. Igraš kao svemirski plaćenik angažovan da uništi napuštene brodove i obori druge mete za neku sumnjivu organizaciju. U korist igre, nikada nije narušavala uživanje i dobro funkcioniše kao postavka za svet i događaje u kojima ćeš učestvovati, ali ne mogu reći da me ikada zaista zainteresovalo šta se dešava u svetu. Ipak, ima mnogo stila, sa visoko jedinstvenim i zanimljivim vizualima i muzikom.
Dizajn nivoa je zaista mesto gde GUNHEAD sija, sa brodovima koji se proceduralno povećavaju i mnogim sistemima koji postaju daleko složeniji, što vodi do zanimljivih strategija. Svaki nivo je slučajno generisan brod sa mnoštvom sistema, zajedno sa mozgom/bossom, koji mora biti uništen da bi se napredovalo. Međutim, svaki sistem broda dolazi sa svojim sposobnostima, kao što su alarmni sistemi, koji kad se aktiviraju, upozoravaju neprijatelje na tvoj položaj, ili nuklearni sistem, koji mora biti uništen prvi; inače, drugi sistemi puštaju ogromnu nuklearnu eksploziju prilikom uništenja. Sistemi štita takođe potpuno brane druge dok se ne unište, što dovodi do veoma interesantnog i jedinstvenog planiranja puta kako bi prošao kroz brodove što efikasnije i bezbednije, prikupljajući što više plena koliko je moguće. Plen broda se uglavnom sastoji od novog oružja, sposobnosti i power-up-ova, kao što su povećanje štete, zdravlja i mnogi drugi. Drugi veliki problem koji sam imao tokom GUNHEAD-a bio je meta-progresija igre. Tokom igre, zarađuješ novac na različite načine, kao što su završavanje nivoa i kompletiranje izazova. Taj novac može biti potrošen za otključavanje novih meha, oružja i sposobnosti. Nikako to nije bilo loše, ali bilo je malo dosadno. Raznovrsnost u otključavanju i progresu igrača je bila nekako oskudna, i nikada nisam imao osećaj da se zaista jačam, što je velika prednost za mene u roguelike naslovima kao što je Hades.
Osnovni gejmplej GUNHEAD-a je apsolutna eksplozija, dodajući zanimljiv nivo strategije često neviđen u ovom žanru, ali neki od njegovih roguelike i progresivni mehanizmi deluju pomalo oskudno, što smanjuje potencijalno neverovatnu igru.