Uvek je osvežavajuće kada developer preuzme rizik sa svojim igrama, a Don’t Nod nije izuzetak. Hororom prožeta akciona avantura Vampyr bila je daleko od priča o odnosima u serijalu Life Is Strange, a Harmony: The Fall of Reverie je još jedan primer toga u akciji – iako u drugom smeru putovanja. Ovoga puta, fokus je potpuno na izborima igrača i mogućnostima pripovedanja.
Harmony: The Fall of Reverie igrači preuzimaju ulogu Poli, koja se vraća u svoj rodni grad u bliskoj budućnosti da bi otkrila da se mnogo toga promenilo. Njena majka je nestala, a opasni pipci korporacije pod imenom MK izgledaju kao da drže sve odgovore. Poli otkriva da ima vezu sa Reverijom, drugim nivoom postojanja naseljenim Aspiracijama, stvorenjima sličnim moćnim Beskonačnima iz Sandmana, koji tvrde da imaju veću vezu sa događajima u stvarnom svetu.
Može se reći da je Don’t Nod stekao ime kroz emotivne igre vođene likovima. Naslovi poput pomenute Life Is Strange (i njenih nezaboravnih likova) ili fantastične igre Tell Me Why su ključni primeri onoga što Don’t Nod može da postigne kada je u punoj snazi, spajajući priču o odrastanju sa magičnim realizmom. Ovaj emotivni fokus se takođe oseća i u Harmony: The Fall of Reverie.
Međutim, Harmony: The Fall of Reverie ima i druge sličnosti koje mu pomažu da se oseća blisko sa drugim igrama iz Don’t Nod studija. Osnovna priča se i dalje vrti oko obične mlade osobe koja otkriva nadprirodnu moć i koristi je kako bi razotkrila širu misteriju i istražila svoje odnose sa drugima. Zbog toga bi se fanovi drugih Don’t Nod igara mogli osećati prijatno ovde.
Postoje neke razlike koje omogućavaju Harmony: The Fall of Reverie da se malo razmaše. Njegovo smeštanje u blisku budućnost omogućava igri da prodre u neke teme na dublji način, poput fokusa na zajednicu nasuprot kapitalizmu i profitu iznad svega. „Šta bi se desilo ako bi mega-korporacija došla do tehnologije koja bi mogla zahtevati podršku bića nalik bogovima?“ je nešto što zemljana priroda Life Is Strange možda ne bi mogla da postavi kao pitanje, na primer.
Srećom, Harmony: The Fall of Reverie se pokreće dobrom celokupnom pričom. Poli (ili Harmony) je dobro razvijeni glavni lik sa snažnim centralnim glasom koji se dopunjuje sa izborima igrača, a delovi unutrašnjih monologa koji uvode svako poglavlje igre su dobro napisani. Svakako pomaže što igra ima vrlo snažno glasovnu obradu.
To se posebno odnosi na same Aspiracije, od nepredvidivog igranja Haosa do zaraznog entuzijazma Blisa. Ovi različiti delovi ljudske psihe su dobro karakterisani, a njihove želje se lepo povezuju sa zapletom igre, zajedno sa ljudskim likovima u stvarnom svetu koji pomažu u vođenju tih radnji napred. Harmony: The Fall of Reverie vešto povezuje stvarnost i nadrealno.
Međutim, priča igre na kraju odlazi u nekoliko pravaca koji ograničavaju njen ukupni obuhvat i snagu. Ponekad će se igrač osećati prisiljenim da ide putem kojeg bi inače izbegao, ili koji deluje neskladno sa postupcima Poli ili drugih ključnih likova u igri. To je nešto što je možda neizbežno s obzirom na nerealniji opseg priče (ili čak mehaniku igre), ali ipak deluje malo ometajuće.
Iz perspektive igranja, Harmony: The Fall of Reverie je ograničen dizajnom. Nema kontrolu nad kretanjem igrača ili slične komponente, čak ni direktnu kontrolu nad izborima u konverzaciji. Umesto toga, igrač ima kontrolu nad širim putem kroz različite opcije u Polinoj životu, posebno u vezi sa onima koji pružaju dodatni obuhvat za različite Aspiracije.
To znači da je Harmony: The Fall of Reverie suštinski vizuelni roman, ali sa igračem koji ima nadzor nad tim gde bi njihovi izbori mogli odvesti nekoliko koraka dalje. To pretvara narativnu avanturu u nešto poput igre slagalica, što je osvežavajući pristup ovom formulom. Istovremeno, njegovi razgranati putevi su dovoljno nejasni da održe neophodnu fasadu izbora u ovakvim igrama tokom većeg dela trajanja.
Međutim, kako se zaplet postaje složeniji i cilja da dostigne vrhunac, ograničenja ovog pristupa igranju postaju očiglednija. Niti koje povezuju mehaniku izbora likova u celokupnu priču počinju da se primećuju na način koji narušava uronjenost u priču, pri čemu će igrač verovatno primetiti trenutke kada njihovi izbori možda nisu imali toliko uticaja na zaplet kao što se inicialno mislilo. Ipak, većim delom trajanja igra se dobro drži svojih ciljeva.
Najpre svega, Harmony: The Fall of Reverie je zanimljiva igra. Mešavina vizuelnog romana i avanture sa magičnim odnosima, to je intrigantna kombinacija koja većim delom izuzetno dobro funkcioniše. Može se suočiti sa izazovima kada njegovi jednostavni dizajnerski pristupi ne uspevaju da se podudaraju sa složenošću njegovih zapletnih niti, ali sveukupno, uspeva da se istakne.