Lifespace Traveler je soulslike igra koju je razvio Dino Trnka, samostalni developer. Inicijalno najavljena 11. decembra 2022. godine, ova igra tvrdi da je u pitanju akcijom ispunjena avantura sa lako razumljivim borbenim sistemom, ali i surovim izazovima koji neće biti jednostavni. Hoće li ostaviti više od krvavih tragova?
U ovom cyberpunk distopijskom svetu igraš kao osoba koja pati od amnezije i mora putovati kroz različite dimenzije alternativne stvarnosti nazvane „Lifespace“ da bi… nemam pojma. Priča je nekako skrajnuta i na tebi je da je istražiš tako što ćeš komunicirati s likovima rasutim po mapi. To je u redu jer možeš ili duboko zaroniti u priču i saznati zašto trčiš unaokolo s katana mačem i ubadaš ljude, ili potpuno zanemariti to i ubijati bez brige, ali može postati malo dosadno razgovarati s likovima više puta da bi dobio sve dijaloge pre nego što nastaviš. Priča nije loša, ali definitivno postoje bolji načini da se ispriča.
Grafika je u redu, s lepim osvetljenjem koje se odslikava na lokvama i suncem koje sija iznad horizonta. Međutim, nekako deluje malo… generički? Igrao sam nekoliko cyberpunk igara ove godine i sve imaju osnovne elemente neona, kiše i prljavih ulica kroz koje trčiš, iako to nije nužno zamerka, malo se stapa među njima u mom umu, iako imaju potpuno različit gameplay. Ipak, svidelo mi se. Različiti „Lifespace“ kroz koje prolaziš imaju jedinstvene dizajne i izazove koje treba savladati dok istražuješ i boriš se kroz njih. Okružujuće zagonetke su lepa promena ritma u odnosu na borbe.
Ali dosta sa površnostima, ovde smo zbog gameplaya. Kontrole igre su prilično dobre na gamepadu i prirodno je kretati se i učestvovati u borbi čak i bez potrebe za tutorijalom koji bi mi objasnio kontrole, što je neka vrsta blagoslova i kletve. Morat ćeš brzo naučiti, jer „Lifespace Traveler“ zaista ne drži mnogo pažnje. Tvoji napadi i izbegavanje troše energiju, obični neprijatelji te lako mogu uništiti ako nisi oprezan, a lečenje usred borbe će te samo brže ubiti. Čak i svet sam po sebi je aktivno neprijateljski nastrojen sa laserskim zracima i topovskim turelama na koje moraš paziti, da i ne govorimo o bossovima koje ćeš sresti, koji mogu biti ili test tvoje borbeno veštine, zagonetka koju treba rešiti, ili bukvalno pakao od metaka u zavisnosti od faze. Nije to tako teško – ima dosta kontrolnih tačaka – ali držaće te na oprezu tokom celog tvog igranja. Očekuj da ćeš često umirati. Međutim, ponekad se čini da nije fer, neki tipovi neprijatelja te mogu „zaglaviti“ u nizu napada koji vode do smrti.
Moram posebno spomenuti muziku. Iako synthwave nije moj omiljeni žanr, svidele su mi se pesme koje se puštaju tokom borbi, primetno inspirisane igrama Hotline Miami i Furi. Uklapaju se u atmosferu i definitivno su me dodatno motivisale tokom borbi protiv bossova. Ako želiš da ih slušaš kad ti odgovara, sve pesme su zvanično dostupne na YouTubeu, ili možeš kupiti album.
Što se tiče tehničke izvedbe, nisam imao pravih problema sa igrom, niti sam naišao na ozbiljne greške ili padove performansi. Nemam najbolji računar, ali igra je dobro radila sa 60 FPS-a na medium podešavanjima.
Sveukupno, nemam ništa više da kažem o „Lifespace Traveleru“ osim da je dobar. Ako želiš igru sa lako razumljivim borbenim sistemom koja će ti pružiti izazov, „Lifespace Traveler“ je svakako preporučljiv, nije baš za one sa slabijim srcem, ali ovo je jedna od retkih soulslike igara koje sam igrao a da me nisu iznervirale ili dovele do frustracije, već me pripremila da se suočim sa novim izazovima, sa katanom u ruci.