Iako se na prvi pogled čini kao običan pokušaj da se iskoristi ime „Super Mario Bros.“ i „Raving Rabbids“ zbog većeg profita, „Mario + Rabbids Kingdom Battle“ je jedna od najkreativnijih poteznih taktičkih igara u zadnjih nekoliko godina. Kao i u drugim primerima iz ovog žanra, cilj je nadmudriti protivnike na popločanim stazama, pri čemu u toku jednog poteza možete izvršiti određeni broj akcija, na primer napadanje protivnika ili lečenje. Ali „Mario + Rabbids“ uvodi nove otkačene strategije u ovu ustaljenu formulu, poput korišćenja cevi ili odskakanja od glava saigrača kako bi pokrili više prostora, što, zahvaljujući hiperaktivnoj kameri, značajno povećava kinetičnost u ovom tradicionalnom žanru.
Najočiglednija slaba tačka igre je njena (već toliko puta viđena) priča o kidnapovanim likovima iz obe franšize. Ti segmenti pre borbe mogu se preskočiti ukoliko izgubite borbu, ali treba pomenuti i detinjasto prepucavanje i ponašanje likova iz obe franšize, a naročito Rabbids-a, stvorenja koja najviše podsećaju na zečeve na kreku, koje funkcioniše kao neka vrsta isforsirane drame i čudna poruka fanovima. Međutim, to što se „Mario + Rabbids“ ne pamti kao iritantno iskustvo govori o neverovatnom kvalitetu potezne borbe.
Mario + Rabbids: Kingdom Battle
Jedan od razloga zbog kojeg borbene taktike u „Mario + Rabbids“ tako dobro funkcionišu jeste to što igrači ne moraju da uzimaju u obzir previše pokretnih delova. Grupa koju kontrolišete sastoji se od samo tri lika, što bi bio komično mali broj da strategija, koja leži u srži igre, nije toliko zanimljiva. Svaki od Nintendo veterana ima posebnu privlačnost (Mario ima više zdravstvenih poena od Luigija, ali Luigi može da pokrije više terena u jednom potezu), a bizarne „Raving Rabbids“ verzije likova iz „Super Mario Bros.“ serijala su zaista prijatni dodaci. Rabbid Mario, na primer, ima najveći broj zdravstvenih poena od svih likova, a može i da privlači neprijatelje ka sebi. Pre svake borbe možete zameniti likove, unaprediti oružje i naučiti veštine u veoma jednostavnom sistemu menija.
Mario + Rabbids: Kingdom Battle
Za razliku od mnogih taktičkih igara, šanse za uspešnost napada u ovoj igri dele se u tri kategorije: 100%, 50% i 0%. Ovakav sistem će zvučati previše pojednostavljeno onima koji nisu bili svedoci toga kako neprijatelji mogu koristiti direktnost borbe. Ovi procenti se vezuju za dinamički sistem zaklona u kojem su uglovi i sreća od ogromnog značaja sve dok mnogobrojne strukture koje pružaju zaklon ne počnu da bivaju uništene pucnjavom i drugim napadima. S obzirom na to da većina likova u igri koristi projektile kao oružje, pomeranje za jednu pločicu previše ili predugo skrivanje iza gomile cigala može dovesti do toga da vas hicima iz daljine udalje iz borbe.
Mario + Rabbids: Kingdom Battle
Tenzije se održavaju u bitkama tako što se stalno dodaju nove pretnje, uključujući tornadoe koji oštećuju sve na svom putu i strukture koje zamrzavaju sve u blizini nakon što su pogođene mecima. Neprijatelji u „Mario + Rabbids“ su takođe sposobni za postupke neobične za potezni žanr. Tokom igre ćete naići na neprijatelje koji se ne mogu pomerati za veliki broj koraka u jednom krugu ali će, ukoliko ih neko napadne izdaleka, potrčati prema napadaču i zadati razorni udarac – pod uslovom da neprijatelj stigne do napadača. Štos je u tome što ovaj neprijatelj može izvesti taj potez u toku poteza igrača, što znači da svoj napad može nastaviti u toku svog poteza, ukoliko ga do tada ne eliminišete.
Mario + Rabbids: Kingdom Battle
Srećom, takvi neprijatelji se mogu kreativno savladati ili izbeći dinamičnim mehanizmima dostupnim igraču u toku „Mario + Rabbids“. Dok zauzimate svoj položaj, možete izvesti klizeći napad na neprijatelju pod uslovom da se on nalazi na polju unutar vašeg dometa kretanja, a taj potez neće uticati na broj akcija koje možete izvesti u toku kruga. Slično tome, ukoliko se jedan od vaših saigrača nalazi na polju bliskom vama, možete ga iskoristiti da se lansirate na deo staze koji bi inače bio nedostupan u toku tog kruga.
Mario + Rabbids: Kingdom Battle
Takve mogućnosti koje menjaju tok borbe, a koje se mogu povećati stablom veština, su već kao koncept dovoljno fascinantne, ali su i vizuelno zaista sjajne. U određenim trenucima, standardna kamera iz ptičje perspektive premestiće se u nekonvencionalan ugao kada se izvodi neki udarac ili akrobatski podvig, što vam pruža priliku da izbliza vidite akciju. Čak ni montaže iz „Dragon Ball Fusions“, urnebesne kinetičke potezne igre, ne mogu da se mere sa uzbuđenjem kada Mario, na primer, sa kamerom iz niskog ugla iza sebe, ispali projektil na neprijatelja kojeg je vaš suigrač lansirao u vazduh.
To samo pokazuje da režiser David Soliani i producent Xavier Manzanares nisu pokušavali da „Mario + Rabbids“ naprave kao lenji pokušaj da se iskoristi najveća maskota u istoriji video igara kako bi se izvukao novac. Konstantnim korišćenjem cevi, te poznate mehanike iz „Super Mario Bros.“, u cilju omogućavanja zaseda i ruta za očajnički potrebno bekstvo, ova igra čak prevazilazi većinu naslova Nintendo-a. (Ovakvu maštovitost u vezi putovanja kroz cevi nismo videli još od lavirintskog sedmog sveta u „Super Mario Bros. 3“ iz 1988. godine.) Dok vam kamera omogućava da posmatrate siluete likova savijenih u obliku lopti kako se kotrljaju kroz bele cevi, shvatićete da je ovo vizuelno najinteresantniji oblik akcije koja je pomogla u nastajnju jedne Nintendo legende.