Smisao života je najveća misterija – zašto postojimo? Ima li smisla… pa… bilo šta od onoga što radimo i što nas čini nama? Naučnici imaju mogući novi odgovor na to pitanje, bar sa naučne strane.
To su pitanja na koja možda nikada nećemo pronaći odgovore, ali barem možemo definisati šta „život“ znači u naučnom smislu
Pa ipak, naše razumevanje toga šta je život, neprestano se menja zahvaljujući istraživanju svemira.
Dok naučnici nastavljaju potragu za životom izvan našeg vlastitog sveta, biolozi moraju ponovo razmisliti o značenju same reči „život“.
Generalno, biolozi objašnjavaju „život“ kao označavanje samoodrživog hemijskog sistema koji je sposoban obavljati funkcije kao što su ishrana, metabolizam, izlučivanje, disanje, kretanje, rast, reprodukcija i reagovanje na spoljne nadražaje.
Ova definicija prilično dobro funkcioniše ovde na Zemlji, ali stručnjaci su istakli da ako život postoji negde drugde u svemiru, možda neće pokazivati ista svojstva na koja smo navikli ovde.
Zaista, moglo bi biti neprepoznatljivo kao život kakvog poznajemo (zaboravite male zelene čovečuljke). U tom slučaju, kako ćemo ga uočiti ako nam se ikada ukrste putevi?
Astrobiolog Sara Imari Voker i hemičar Li Kronin misle da su došli do rešenja.
Par sada tvrdi da vrlo složeni molekuli koji se nalaze u svim živim bićima ne mogu postojati isključivo zahvaljujući slučaju.
Stoga, kažu oni, svemir mora imati način stvaranja i reprodukcije složenih informacija i zadržavanja „sećanja“ na sve to.
U intervjuu za „New Scientist“, Vokerova sa Univerziteta Arizona objasnila je njihovu radikalnu ideju o tome kako predmeti nastaju.
Koncept, poznat kao teorija sklopa, objašnjava zašto su određeni složeni objekti postali obilniji od drugih uzimajući u obzir njihovu istoriju.
Ako se teorija pokaže tačnom, redefinisaće ono što podrazumevamo pod „živim“ stvarima i pokazati da smo potpuno pogrešno krenuli u potragu za vanzemaljskim životom.
U procesu bismo čak mogli završiti stvaranjem vanzemaljskog života u laboratorijama, naglasila je.
U svojoj diskusiji sa „New Scientistom“, Vokerova je istakla: „Elektron se može stvoriti bilo gde u svemiru i nema istoriju. Vi ste takođe temeljni objekat, ali s puno istorijske zavisnosti. Možda biste želeli navesti svoju starost računajući unazad do trenutka kada ste rođeni, ali delovi vas su milijardama godina stariji“.
Potom dodaje:
„Iz ove perspektive, trebali bismo razmišljati o sebi kao o linijama širenja informacija koje se privremeno nalaze agregovane u pojedincu.“
Teorija sklopa predviđa da molekuli proizvedeni biološkim procesima moraju biti složeniji od onih proizvedenih nebiološkim procesima, kao što primećuje „Science Alert“.
Kako bi to testirali, Vokerova i njen tim analizirali su niz organskih i anorganskih spojeva iz celog sveta i svemira, uključujući bakterije Escherichia coli, urin, meteorite, pa čak i domaće pivo.
Zatim su razbili spojeve na manje delove i koristili spektrometriju mase kako bi odredili njihove molekularne sastavne blokove.
Izračunali su da je najmanji broj koraka potrebnih za ponovno sastavljanje svakog spoja iz ovih gradivnih blokova bio 15.
I dok je za neke spojeve iz živih sistema bilo potrebno manje od 15 koraka sklapanja, nijedan anorganski spoj nije uspeo preći ovaj prag.
„Naš sistem nam omogućava da agnostički istražujemo svemir tražeći dokaze o tome šta život čini umesto da pokušavamo definisati šta je život“, napisali su Voker, Kronin i drugi u članku „Nature Communications“ izdanom 2021. godine.
Zgodna stvar u vezi s ovim sistemom sastavnih blokova – koji su nazvani „indeks molekularnog sklopa“ – jeste da se ne oslanja na organske materijale na bazi ugljenika koje treba identifikovati.
Drugim rečima, vanzemaljac bi mogao biti napravljen od potpuno različitih stvari, a mi bismo ga i dalje mogli uočiti kao život pomoću indeksa.
Takođe radi bez obzira na to u kojoj se fazi „života“ vanzemaljsko biće nalazi – da li je još uvek u razvoju ili je prešlo u tehnološku fazu izvan našeg razumevanja.
To je zato što sva ta stanja proizvode složene molekule koje ne bi mogle postojati bez živog sistema.
Ako vas od svega ovoga boli glava, vratimo se samo osnovama: ako postoji tajna života, možda se sve svodi na ono šta radimo, a ne na ono što jesmo, prenosi „Indy100“.