Na prvom “low carbon” odnosno niskougljeničnom događaju u Srbiji, Okruglom stolu „(Un)ready for the green future“, predstavnici nemačkih i srpskih kompanija poručili da je transformacija u zeleno poslovanje prilika da se Srbija pozicionira kao investiciona destinacija bliska Evropskoj uniji i kao inovativni partner koji proaktivno pristupa i radi na velikim izazovima u vezi sa klimatskim promenama.
Predsednik Nemačko-srpske privredne komore Milan Grujić je u svom uvodnom izlaganju istakao da se svet se u poslednjoj deceniji suočava sa ogromnim posledicama klimatskih promena, podsetivši da su u julu i avgustu prošle godine, tzv. superćelijske oluje su prvi put u svojoj istoriji zahvatile teritoriju Republike Srbije i okolne zemlje Balkanskog poluostrva, a one nastaju kada postoji ekstremna termička nestabilnost atmosfere. Klimatske promene, kako navodi, predstavljaju i jaku globalnu pretnju ekonomijama i društvu.
“Dok se suočavamo sa složenostima savremenog poslovnog okruženja, održivost je postala ključna za uspeh, a transformacija u održivo poslovanje sa svim izazovima koje donosi, predstavlja imperativ za budućnost. Naša Komora, sa dubokom predanošću Zelenoj agendi, veruje da Srbija može biti konkurentna u održivim poslovnim praksama“, istakao je Grujić, naglasivši da upravo merenje karbonskog otiska pomaže kompanijama i pojedincima da bolje razumeju i smanje uticaj aktivnosti na klimatske promene.
“Kada koristimo digitalne alatke za to, na primer putem sistema Catena-X, možemo ne samo da merimo karbonski otisak, već možemo da učinimo celokupan lanac snabdevanja efikasnijim, povezivanjem sa partnerskim podacima. Sa velikim zadovoljstvom ističem da je prva u nizu zelenih inicijativa Komore današnji “low carbon” odnosno niskougljenični događaj, u čemu smo slobodno mogu reći pioniri u Srbiji“, poručio je predsednik Nemačko-srpske privredne komore, naglasivši da okrugli sto nije samo prilika za razmenu ideja, već će biti i prvi korak u merenju uticaja naših aktivnosti na životnu sredinu i smanjenju CO2 emisija – našeg doprinosa globalnom naporu za očuvanje planete.
„Krajnji cilj jeste podizanje svesti na temu kako smanjiti karbonski otisak, ali i kako trajno inicirati promene određenih potrošačkih navika u Srbiji zarad manjeg opterećenja energetskog sistema, održivog poslovanja i održive, zdrave planete”, zaključio je Grujić.
Ambasadorka SR Nemačke u Srbiji Anke Konrad poručila je da ukoliko želimo da ostanemo ekonomski konkurentni, zelena tranzicija i dekarbonizacija industrije su od najvećeg značaja. Međutim, ovaj proces, kako kaže, takođe mora biti socijalno inkluzivan i ekonomski održiv. „Stoga Nemačka, kao najveći bilateralni donator, u velikoj meri ulaže u ovu oblast i to kroz znanje i finansijsku podršku“, istakla je Konrad.
Savetnik za zelenu energiju Ministarstva rudarstva i energetike Rade Mrdak Savetnik za zelenu energiju Ministarstva rudarstva i energetike Rade Mrdak je istakao da su Vlada Republike Srbije i resorno ministarstvo posveceni ciljevima odrzivog razvoja i zelenoj tranziciji.
„U tom smislu, pripremili smo Integrisani nacionalni i energetski plan u kome smo definisali ambiciozne, ali ostvarive ciljeve u oblasti OIE. Želimo da imamo 45% struje iz OIE u 2030. Mi smo već počeli da radimo na tome. Aukcije koje smo organizovali prosle godine aktivirale su izgradnju preko 700 MW novih zelenih kapaciteta. Međutim, da bismo imali vise OIE u sistemu, a da ne ugrozimo siguran sistem, potrebne su nam reverzibilne hidro elektrane, baterije i zeleni vodonik, na čemu aktivno radimo. To će nam omoguciti da se krećemo ka zelenoj budućnosti i da imamo siguran sistem za snabdevanje građana strujom“, poručio je Mrdak.
Direktor kancelarije Nemačke razvojne banke KfW u Beogradu Karsten Zandhof je rekao da će Zelena agenda biti uspešna i široko prihvaćena samo ako donese stvarne i opipljive koristi ljudima i ekonomiji.
Rukovodilac sektora za energetiku i životnu sredinu Udruženja nemačkih industrijskih i trgovinskih komora (DIHK) dr Sebastijan Bolaj je podsetio da su politički ciljevi ka klimatskoj neutralnosti postavljeni u Nemačkoj i EU.
„Sada su kompanijama potrebni odgovarajući propisi kako bi investirale u zelenu transformaciju“, poručio je dr Bolaj.
Tokom Okruglog stola, kompanije DEKRA, E-reciklaža, Fischer automotive KD, Green Energy 360, Hyatt Regency Belgrade, M & M Militzer & Münch Transport &Logistics, Mercedes Benz, Milšped, MTU, MT-Komex, ProCredit Bank, Siemens Srbija, Telekom Srbija i VF Holding predstavile su svoj know-how iz oblasti transformacije u održivo poslovanje.
Projektni menadžer iz oblasti održivog razvoja kompanije Dekra Simon Fink je istakao da zbog bliske veze između srpske ekonomije i Evrope, regulative i kriterijumi koje primenjuju kompanije pod uticajem CSRD-a i EU taksonomije u Evropi imaće direktnog uticaja na srpske kompanije – kako putem ekstrateritorijalnih lanaca snabdevanja (nizvodno i uzvodno), tako i u vezi sa povezanim obavezama za otkrivanje i izveštavanje, kao i u vezi sa jačim usmeravanjem investicija i finansijskih tokova ka održivim poslovnim aktivnostima. Pored kontinuiranog unapređenja u oblasti ljudskih prava i daljeg smanjenja korupcije, sistematsko beleženje emisija CO-2 i održivo smanjenje ovih emisija, kako navodi, moraju biti najviši prioritet za srpske kompanije kako bi ostale konkurentske.
Predstavnik kompanije E-Reciklaža Janko Jakovljević rekao je da proces reciklaže vraća prirodi resurse koje joj je čovek uzeo.
Predstavnik kompanije Fischer automotive Bojan Trisić je poručio da je prvi korak u suočavanju sa emisijom CO2 unutar kompanije postizanje transparentnosti o trenutnoj situaciji.
„Na godišnjem nivou prikupljamo sve podatke koji utiču na emisione gasove, kao što je potrošnja električne energije u svim našim kompanijama, a nakon što imamo transparentnu sliku definišemo radnje i prelazimo na operativni deo njihove implementacije“, naglasio je Trisić.
Predstavnik kompanije Green Energy 360 Vladan Komatović izjavio je da se kompanija zalaže da, svojim znanjem u oblasti projektovanja, izgradnje, održavanja i konsaltinga, doprinese brzoj tranziciji ka obnovljivim izvorima energije.
Generalni direktor hotela Hyatt Regency Belgrade Zafiris Lampadaridis je rekao da je hotel Hyatt Regency Beograd posvećen unapređenju inicijativa održivosti, čime omogućava da Srbija bude primamljiva svetskoj zajednici. Posvećenost hotela ogleda se, kako kaže, kroz poštovanje relevantnih propisa i dozvola, kao i konstantnog fokusa na unapređenje ekoloških performansi.
Generalni direktor kompanije M&M Militzer & Münch Transport & Logistic Filip Simović je istakao da je kompanija postavila solarne panele 2022. godine, ali postupak priključenja je, kako kaže, još uvek u procesu. Simović je poručio da bi, s obzirom na važnost zelene tranzicije i potrebu za smanjenjem emisije CO2 na globalnom nivou, nadležne institucije morale da pruže odgovor u što kraćem vremenskom periodu. Svestrana i brza reakcija bi značajno doprinela efikasnosti samog procesa, zaključio je generalni direktor kompanije M&M.
Marketing menadžer kompanije Mercedes-Benz Srbija Miroslav Vrcelj poručio je da bi električna vozila trebalo da budu naš budući izbor zbog nove tehnologije koja garantuje čistiji vazduh.
Tehnički direktor kompanije Milšped Ljubomir Jovanović je naveo da je Milšped Grupa tokom 30 godina poslovanja implementirala brojna održiva rešenja, uključujući intermodalni terminal u Nišu, zatim ugradnju solarne elektrane na krovovima skladišta, digitalizaciju transportnih operacija i visoko-tehnološko robotizovano skladište.
“Ovim održivim rešenjima pre svega utičemo na adekvatniju upotrebu vremena, potom minimiziranje procesa koji se ponavljaju, kao i dostupnost klijentima 24/7 uz organizovanu radnu snagu. S tim u vezi naši zaposleni nemaju zabrinutost da li će njih “zameniti” roboti kako se to uglavnom kaže, oni su otvoreni za inovacije koje imaju cilj da povećaju efikasnost i obezbede najsavremenije sisteme rada”, poručio je Jovanović.
Generalni direktor kompanije MT-Komex Miloš Kostić rekao je da je podrška lokalnih samouprava imala ključnu ulogu u uspehu njihovog projekta. “Uveren sam da su, pored državnih institucija, upravo one neophodne za uspešnu realizaciju velikih projekata, koji su od suštinskog značaja za energetsku stabilnost i nezavisnost naše zemlje”, zaključio je Kostić.
Menadžer kompanije MTU Ljubiša Stjepanović je ukazao na značaj teme solarnih panela, kao i da je dosta profesionalaca i stručnjaka prisutno na tržištu koji omogućavaju efikasne, kvalitetne i pouzdane sisteme.
Član Izvršnog odbora ProCredit Banke Ivan Smiljković izjavio je da je za uspešnu zelenu tranziciju neophodno partnerstvo sa bankom koja ima ekspertizu u oblasti finansiranja održivih projekata.
Direktor prodaje kompanije Siemens Srbija Miloš Marković je podsetio da je kompanija Siemens tokom skoro dva veka svog postojanja, oblikovala elektrifikaciju onako kako je danas poznajemo – od prenosa i generacije električne energije, javnog prevoza, do najsofisticiranijih industrijskih sistema za automatsko upravljanje, gde su pozicionirani kao lideri u ovim oblastima.
„Više od 90% portfolia kompanije Siemens čine proizvodi koji pozitivno utiču na održivost. Siemensova oprema prodata u fiskalnoj 2023. godini sprečiće gotovo 190 miliona metričkih tona ekvivalenta CO2 emisija tokom njihovog životnog veka (više od emisija CO2 Holandije). Od 2019. godine, korporacija je smanjila sopstveni CO2 otisak za 50%, sa ciljem postizanja smanjenja od 90% do 2030. godine“, poručio je Marković.
Specijalni savetnik direktora kompanije Telekom Srbija Ivana Bajović istakla je da sastavni deo strategije Telekoma Srbija predstavljaju i ESG principi uz pomoć kojih kompanija omogućava održivost digitalnog okruženja. Kombinovanjem digitalnih tehnologija i povećane svesti o pitanjima životne sredine, kako navodi, posvećeni su poboljšanju kvaliteta života istovremeno pružajući korisnicima mogućnost održivih izbora u pogledu tehnologija i usluga koje svakodnevno koriste.
Direktor kompanije VF Holding Jovan Vujasinović je izjavio da bi trebalo ubrzati digitalnu transformaciju distributivnih sistema uvođenjem pametnih brojila, a uporedo sa tim, kako kaže, jeste potrebno nastaviti stimulisanje ugradnje solarnih panela i toplotnih pumpi, kao i kupovinu električnih vozila, i to povoljnim kreditima i subvencijama.
“Veoma je važno podići svest građana, jer sve ovo može da funkcioniše samo sa aktivnim potrošačem, a kruna svega je da jedno domaćinstvo postane energeteski nezasivno i da samo proizvodi onoliko energije koliko troši. Da bi se ovo ostvarilo potrebna je i promena trenutno regulisanog nivoa odobrene snage prema nivou snage koja je odobrena za potrošnju tipičnog domaćinstva (na 20-40KW)”, poručio je Vujasinović.