Kao gejmer tokom celog života u dobu između 35 i 50 godina, odrastao sam pljačkajući grobnice sa gospođicom Kroft. Igrao sam sve Tomb Raider igre u njihovom originalnom formatu, podneo oba filma sa Anđelinom Žoli (dobro, prvi je nekako klasik) i sa Alisijom Vikander, uživao u isometričnim avanturama, i (uglavnom) obožavao reboot trilogiju. Čak sam pročitao bar jedan od grafičkih romana. Otišao bih toliko daleko da sebe smatram fanom lika i franšize uopšte. Ali zaista sam se mučio da potpuno uživam u Remastered trilogiji.
Prvo, ne napadam originalne igre. Prvi naslov imao je toliko uticaja na industriju 1996. godine da i danas ima legije fanova. Nastavci su bili slično dobro prihvaćeni i, sa pravom, poštovani. Ali, nemojte da vas zavaravam, iako je ova remasterovana kolekcija doterala igru i dodala nekoliko sitnica, originalni osećaj je i dalje prisutan, mane i sve.
Dve najveće promene su kontrole i grafika. Možete izabrati da igrate sve tri sa originalnim „tank“ kontrolama ili sa modernijim kontrolama, ali obe se osećaju nezgodno iz različitih razloga. Kolektivna odluka industrije da se oslobodi tank kontrola treba da bude proslavljena kao prava prekretnica, ali čak i upravljanje starom Larom novom šemom kontrola oseća se nezgodno. Glancanje oštrih ivica originalne grafike ne čini nam uslugu kada pokušavamo da nateramo Laru da se popne na ivicu ili preskoči rupu, ali naša neustrašiva avanturistkinja ne reaguje jer je tri milimetra od centra.
Estetski gledano, reskin je dovoljno lep, ali nijedna od tri igre ne izgleda „modernizovano“. Izgledaju kao igre za PS3, što je i dalje značajno poboljšanje, ali ništa posebno. I zato što je preoblikovana preko animacija iz ere PS1, Tomb Raider I-III Remastered i dalje izgleda pomalo čudno. Možda je jedan od najčudnijih izbora upotreba istog skina za Laru u sve tri igre, što znači da ona izgleda isto u sve 3 igre i igrati ih jednu za drugom je kao igranje iste igre. Nema evolucije lika osim kostima, i nema osećaja vremena koje prolazi ili napretka.
Cutscenes nisu preoblikovane ili prepravljene. Prebacivanje na originalnu grafiku ovde jednostavno vraća zamućenu standardnu definiciju. To stvara ogromnu suprotnost između reskinovanog gameplaya i custcena koja je uznemirujuća svaki put.
Možda sam nepravedan i imao sam prevelika očekivanja, ali igrati ove igre sada, čak i sa modernim kontrolama, je težak posao. Biće onih među vama koji će to pozdraviti i sigurno ne osuđujem ljude koji žele da ponovo posete klasik sa lepšom grafikom, ali teško je poreći da ove igre jednostavno ne stoje tako dobro posle toliko godina.
Na primer, borba je neuredna sa bilo kojom kontrolnom šemom. Larine ruke mlataraju dok pokušavate da nanišanite na neprijatelje i životinje. U jednom trenutku sam umro od paukova jer Lara nije mogla da se nanišani na njih ispod sebe i nekako su preživeli hitac iz neposredne blizine. Tako je bilo i ranije, i ako je to ono što tražite, onda će vam se ovo svideti, ali meni je bilo teško da previdim neke od originalnih sistema.
Ali nije sve borba, i mnogo toga što nas je navelo da se zaljubimo u ove igre devedesetih je i dalje ovde. Zagonetke, avantura, ubijanje ugroženih vrsta – čak i mogućnost da odete do Kroft imanja i zaključate svog batlera u zamrzivač. Možete raditi ovo i još mnogo toga. Ništa nije izbačeno, i na mnoge načine to deluje kao muzejski eksponat.
U svakom slučaju, ima puno toga u Tomb Raider I-III Remastered. Sve tri igre plus dodatni sadržaj vas čekaju, i fanovi koji žele da ponovo posete trilogiju koju pamte, će se sjajno provesti. Ali nedostatak promena sa custcenama, neusavršena borba i nezgodno platformiranje ne mogu se sakriti jednostavnim reskinom. Ako ste ovde zbog nostalgije, svaka čast, ali ako očekujete sveobuhvatni remaster ove trilogije koji je suštinski modernizuje, moraćete da nastavite da čekate.