Wandering Sword studija Swordman je interesantno izdanje u trenutnom igračkom pejzažu, budući da se uklapa u dva različita trenda koji su poslednjih godina u usponu. Prvi je povratak turn-based RPG igara, bilo da su inspirisane retro igrama poput Sea of Stars i Octopath Traveler 2, ili savremenijim stilovima kao što je Baldur’s Gate 3. Wandering Sword sledi prvi trend, ali sa savremenim vizualnim obrtom i jedinstvenim kulturnim temeljem. Drugi trend je porast igara baziranih na kineskoj istoriji i mitologiji.
Industrija zabave ima običaj da se fiksira na određenu kulturu ili mitologiju nekoliko godina, kao što je nedavna dominacija nordijske mitologije, pre nego što tiho pređe na nešto novo. Sa popularnim naslovima poput Wo Long: Fallen Dynasty i nadolazećim Black Myth: Wukong, postoji rastući interes za igre smeštene u kineski mit i istorijsku fikciju. Wandering Sword uspešno iskorištava oba ova trenda svojim prelepim i bogatim svetom, simpatičnim likovima i dubokim borbenim sistemom; ali se suočava sa problemima u balansiranju moći i zbunjujućim, suviše kompleksnim RPG mehanikama.
Prva stvar koju igrači sa zadovoljstvom vide u Wandering Sword je njegova zadivljujuća umetnička direkcija koja besprekorno spaja pixel art i 3D okoline. Ova dva stila savršeno sarađuju i stvaraju nivo dubine koji je zavaravajuće uronjiv. Ono što dodatno upotpunjuje celokupan doživljaj su vibrantno osvetljenje i savršeno zasićena paleta boja. Ova kombinacija stvara predivan svet koji igrača odmah uvlači u priču koja će se odvijati.
Priča Wandering Sword-a počinje snažno sa Yuwen Yi-jem i njegovim karavanom koji putuju kroz teritoriju bandita sa misterioznim putnikom. Nažalost, kola se pokvare, ostavljajući Yi-ja i njegove prijatelje zarobljene između dve zaraćene bande; situacija koja vodi smrti Yi-jevih prijatelja i njegovom skoroj pogibiji. Srećom, misteriozni putnik je najsnažniji mačevalac u zemlji i sam je porazio bandite pre nego što je odveo Yi-ja u sigurnost.
Ovaj početak nije samo narativni trik, već služi i kao tutorijal. Pošto igrači uče osnove borbe od majstorskog mačevalca, mogu videti koliko jaki mogu postati do drugog dela ove avanture. Nakon buđenja u kući Jiang Yinfeng-a, jednog od majstorovih učenika, Yin saznaje sudbinu svojih prijatelja i sa željom da se osveti, kreće na svoje putovanje kako bi postao najbolji mačevalac u zemlji. Nažalost za Yin-a (i igrača), ovo putovanje nije glatko.
Kada je reč o samoj borbi u igri Wandering Sword, ona je izvanredna. Igrači mogu dobiti i koristiti veliki broj veština koje imaju snažan efekat zahvaljujući prelepim animacijama i uglovima kamere inspirisanim wuxia filmovima. Svaka veština u igri pripada jednom od šest poteza: prva četiri su Normalni, Specijalni, Moćni i Jedinstveni napadi, dok su poslednja dva Lakota i Kultivacija, koji poboljšavaju kretanje i osnovne statistike. Napadačke veštine takođe variraju u zavisnosti od discipline oružja kao što su mačevi ili štapovi, pa postoji mnogo raznolikosti u stilovima borbe.
Svi koji su upoznati sa turn-based akcionim RPG-ovima će se ovde osećati kao kod kuće. Jedno od najjasnijih poređenja sa ovim iskustvom bilo bi ono sa Final Fantasy Tactics, jer oboje koriste šahovski pristup stvarajući grid stilsku arenu za borbene susrete. Svaki potez lika ima fazu kretanja i napada, pri čemu neki imaju više faza po potezu, i svaka akcija ima određeni broj kvadrata koji predstavljaju domet. Ovaj dizajn izbor nije samo estetski prijatan, već čini da borba bude kompleksna i intelektualno zadovoljavajuća.
Međutim, borba nije bez svojih nedostataka. Jedan od najvećih problema je nemogućnost pristupa inventaru tokom borbe, pa su predmeti za izlečenje zaključani dok borba nije gotova. Takođe nije jasno kako igra bira redosled inicijative, što dovodi do situacija u kojima grupa od tri lika bori protiv šest neprijatelja, i svi osim jednog člana grupe završe gotovo dva puna ciklusa borbe pre nego što treći član dođe na red. Igrači takođe ne mogu ubrzavati poteze neprijatelja, što, zajedno sa prethodnim tačkama, rezultira brojnim susretima koji su loše tempirani i rizikuje da odvuče interesovanje igrača sa same borbe.
Problem s kojim će se igrači suočiti veoma rano je shvatanje koliko je kriva kriva kriva kako bi se razumela igra Wandering Sword i njene mehanike nadogradnje. Nadogradnja veština, koje često imaju zidove teksta koji su teški za dešifrovanje, zahteva borbeno dobijene borilačke poene. Trošenje ovih poena će zatim generisati Meridian poene, koji se koriste za nadogradnju osnovnih statistika kao što su snaga i izdržljivost. Da biste to uradili, igrači moraju da odu u meni sa različitim borilačkim stavovima koji predstavljaju određenu statistiku i da unesu određeni broj Meridian poena u svetle tačke nazvane akupunkti, što će dati manja poboljšanja statistika nakon što se ispuni zahtev za bodom i otvori put do sledećeg akupunkta i tako dalje.
Nažalost, Wandering Sword ima problema sa balansiranjem moći. Sve nadogradnje, od pojačanja statistika do oružja i oklopa, retko kad se čine kao da čine razliku. Veliki deo razloga zašto se čini da je ovako je nesklad u brojevima. Igrači mogu dobiti stotine borilačkih poena tokom tri borbenih susreta i koristiti ih da nadograde veštinu sa nivoa jedan na nivo deset; što se može činiti kao ogroman skok, ali zapravo samo čini veštinu deset posto jačom.
Jednostavno rečeno, to je zbunjujući sistem koji nije zabavan za interakciju. Igrači mogu provesti i do tri do pet minuta nadograđujući jednog lika, a kamoli celu grupu, samo da bi se osećalo kao da se gotovo ništa nije desilo. Takođe može ostaviti igrače razočaranima kada skriptovane borbe koje se dešavaju u ranim fazama igre, sa neprijateljima koji su namenjeni da budu u rangu sa igračem, deluju nesrazmerno teško.
Iako se mehanika RPG-a može činiti spora u poređenju sa sličnim RPG-ovima, svet koji predstavlja igračima je bogat i prelep na svaki način. Likovi koje Yin sreće na ovom putovanju su svi različiti jedni od drugih i radost je komunicirati sa njima, bez obzira da li su to verni saputnici ili slučajni kovač koji ne može da shvati zašto ga njegova simpatija smatra pomalo čudnim. Iako Wandering Sword možda nije igra koja će rezonirati sa svima, to je veoma laka preporuka za hardcore ljubitelje turn-based RPG-ova koji traže sledeću veliku avanturu u koju će se upustiti.