Da postoji Planina Rushmore (planina u SAD gde su ugravirane glave nekoliko američkih predsednika) za igre, lice Williama ‘B.J.’ Blazkowicza bi se nalazilo na njoj, pored Mariaa i ostalih legendarnih likova iz igara. „Wolfenstein“ je bila jedna od prvih pucačina iz prvog lica i postavila je temelje na kojima je izgrađen ceo žanr, a B.J. je ikonski lik koji se odmah prepoznaje.
Već godinama „Wolfenstein“ je prilično jednodimenzionalna igra. Nacisti su zli, a vi ih ubijate. Ta formula se neznatno menjala tokom godina, ali je tek nakon što je Bethesda objavila „Wolfenstein: The New Order“ B.J. i alternativna istorija u kojoj on živi dobila malo više ekspozicije i karaktera. „Wolfenstein 2: The New Colossus“ nastavlja ovim putem, fokusirajući se više na razvoj zapleta i izgradnju sveta u odnosu na prethodna dva naslova serijala.
„The New Colossus“ počinje nekoliko meseci nakon događaja na kraju „The New Order“. Kapetan Blazkowicz je pretučen i slomljen, a Kreisau Circle otpor beži od Irene Engel, koja je unapređena u generala. Ubačeni ste u akciju od samog početka, i verujemo da je to najžešća akciona scena koja uključuje invalidska kolica u istoriji video igara.
Engel je pronašla otpor, ali B.J. neće dozvoliti da ga mala stvar poput kome i toga što su mu creva ispala pre par meseci spreči da ubija naciste. Sa invalidskim kolicima kao sredstvom transporta i mitraljezom u rukama, on krči put kroz napadače u tradicionalno preteranom „Wolfenstein“ stilu. Kako igra napreduje, vraćate se na uobičajen način igre, tj. trčanje i pucanje, iz ranijih naslova, ali je dizajn misija dovoljno dobar da vam to neće dosaditi.
Wolfenstein 2: The New Colossus
Tokom igre se vašem arsenalu polako dodaju nova oružja i bolja oprema koju možete kombinovati na razne načine kako bi postali još smrtonosniji lovac na naciste. Svaki od vaših primarnih pištolja ima tri različite nadogradnje, koje uključuju stvari poput optičkog nišana, ali i metke koji se odbijaju od bilo koje površine koju pogodite. Pucanje i kretanje su tečni i bez obzira u kolikoj ste gužvi, broj frejmova će biti stabilan zahvaljujući id Tech 6 endžinu na kojem je razvijena igra (isti endžin je debitovao 2016. godine sa igrom „Doom“).
Wolfenstein 2: The New Colossus
Zaplet je, s druge strane, malo manje gladak od igranja. Cilj Kreisau Circle ovoga puta je da pokrenu revoluciju u Sjedinjenim Američkim Državama. Kada Amerika bude oslobođena, nadaju se da će je koristiti kao uporište iz kojeg će moći da oslobode ostatak sveta od nacističke tiranije. Kako bi pomogao u ostvarivanju ovog cilja, B.J. će morati da ide do više različitih lokacija u zemlji kako bi spasao lidere pokreta otpora i njihove ćelije.
Wolfenstein 2: The New Colossus
Međutim, igra ne može da se odluči za jedan ton. B.J.-eva sećanja iz detinjstva su mračna, čak i za igru o nacistima, a u par scena vidimo i intenzivno nasilje u porodici. Ono što je čudno je da se pet minuta kasnije scena može fokusirati na Super Speshu, NLO zaluđeniku koji veruje da su vanzemaljci sleteli u Roswell, koji urla i bunca, ili Fergusu kao ratobornom Škotu. Cenimo pokušaj da se Blazkowicz učini trodimenzionalnijim likom, ali je neophodno odrediti odgovarajuću brzinu razvoja ličnosti.
Srećom, „Wolfenstein 2“ negde oko polovine igre odlučuje da zaboravi svaki privid pokušaja da razvija priču i prihvata humorističniju i prenaglašenu naraciju koja bolje odgovara celokupnom serijalu. Najistaknutija mana u zapletu „The New Colossus“ je, međutim, to što se ne koristi pun potencijal primarnog zlikovca, generala Engel. Delovi igre u koje je uključena su, međutim, zapanjujući, i ona zaista opravdava arhetip „psihotičkog naciste“. Nažalost, jednostavno je nedovoljno iskorišćena. Iako ste svesni da je ona stalna pretnja, nema dovoljno interakcija sa njom da ostavi utisak da je zaista ona ta koja odlučuje o svemu. Umesto toga se prosto borite protiv nacista koji vam se nađu na putu, bez da izgleda da iza tih napada stoje mahinacije jedne osobe.
Wolfenstein 2: The New Colossus
Onima koji su se nadali da će pronaći neku vrstu komentara na aktuelne događaje, politiku ili rasizam, moramo reći da će se uglavnom razočarati (više o tome u budućem članku). Par komentara o rasi brzo se zaboravljaju, a par scena između svakidašnjih Amerikanaca koriste se u komične svrhe, umesto neke vrste alegorijske analize. Pozitivna poruka koja se može uočiti tiče se zaboravljanja međusobnih razlika kako bi radili na zajedničkom cilju, u ovom slučaju ubijanja nacista, i drago nam je da nije bilo dosta drame unutar pokreta otpora koja bi skrenula pažnju od ukupnog cilja tima.
Wolfenstein 2: The New Colossus
S tehničke strane, igra je većim delom bolja od „The New Order“ i „The Old Blood“. Imali smo priliku da „Wolfenstein 2“ igramo na PlayStation 4 Pro i, iako je vizuelno oštra, bilo je ponekih bagova koje treba ispraviti. U toku prelaza između igranja u realnom vremenu i prerenderovanih scena, igra se ponekad jednostavno ukoči. Često je u pitanju samo kratka pauza pre nego što scena počne, ali se ponekad čini kao da se igra potpuno ukočila.
Wolfenstein 2: The New Colossus
Audio je izuzetan sem u pojedinim trenucima. Igrali smo sa 5.1 Surround Sound sistemom osrednjeg kvaliteta i u početku je igra zvučala odlično i koristila svih pet kanala. Međutim, nakon određenog vremena smo primetili da se neki kanali kolebaju u zvuku. Problemi su se uvek rešavali sami od sebe, i nisu uticali na vizuelne efekte, ali je u svakom slučaju pomalo ometalo naše uživanje u igri.
Wolfenstein 2: The New Colossus
Osim nekoliko tehničkih problema, moramo reći da je igra premašila naša očekivanja. Naravno, priča je malo neusklađena, ali to je cena vođenja franšize malo dublje u priču. „The New Colossus“ uspeva da jasno uspostavi alternativni univerzum koji nam je predstavljen u „The New Order“ i predstavlja izvrsnu osnovu za buduće igre u serijalu.
„Wolfenstein 2: The New Colossus“ sjedinjuje osećaj gledanja blokbaster filma i nečega s čime možete da interagujete. Postoji dosta igara koje uspevaju isto to, ali je ovde spektakl izvanredan, a brza akcija i neodoljiva glavna priča tera nas da tražimo još, čak i nakon odjavne špice. Ubijanje nacista je jedna od najzabavnijih i najzdravijih stvari koje neko može da radi, a nema boljeg načina za to nego igrajući „Wolfenstein 2“.